Kao u proleće

Vec neko pooduže vreme stagniram u decoupage-u, treba preći na neke više nivoe, a nema se materijala i da ne bih zbog toga patila mnogo, a patim...posvetila sam se malo one stroke painting-u i country paintingu. To su tehnike koje traže vežbanje i vežbanje,a ja uporna, nije mi teško.Zabavim se, prodje mi brže neko kišno popodne,a i obeležim sebi dan.Nije to još sve kako treba, ali su već počeli motivi da mi se sami slažu u glavi. Doduše ruža u OSP-u mi je još uvek kao Keba Kraba,ma savladaću i nju!
Eto, tako su nastale ove teglice, namenjene polici iz prethodnog posta,a biće ih još. Jer, šta je šest teglica za jednu domaćicu i njenu kuhinju?
A ovo veženo malo jastuče punjeno lavandom deo je projekta mog i moje drage prijateljice,koji se zove Grančica i možete ga naći OVDE i ako ste na fejsu, pridružite nam se.Ideja nam je da njenim i mojim radovima napravimo lepe celine, komplete koji će činiti različiti predmeti za razne prigode i povode.Tek smo počele sa kreativnim radom, tako da će slike Grančice uslediti kasnije.Do tada uživajmo u proleću i svemu sto to godišnje doba nosi, medju koje spada i upala mišića koja nastupi kada se preforsiramo u baštenskim radovima...kao na primer JA!

I bi polica

 Jedna stara, prastara polica koja je pripadala Zdravkovom pradedi i sluzila ga dugi, dugi niz godina u kafani koju je drzao i jedan od predmeta koje sam zelela da sacuvam.Svo ovo vreme cekala je svoj momenat, odnosno ideju kako je preurediti.posle dugih sati vezbanja OSPa i taj momenat je dosao. Ideja se rodila.Zdravkova zelja je bila ne mnogo i ne preterano, kao da bih ja u OSPu i mogla mnogo i preterano. Eeeeeee, jos mnogo ce vode morati Dunavom da protece, a mozda se i novo Panonsko more javi dok ja u toj meri dostignem svoje umece u ovoj tehnici.Sve u svemu, jedan cvet sa dva pupoljka, malo grancica, listica, malo linijica i tackica i to je to!Boje police i cvetova uklopila sam sa kuhinjom koju imamo i sve je leglo savrseno. Ne znam da li sam srecnija zbog lepote police ili zbog OSPa koji mi je uspeo bez greske, samo znam da sam srecna...ma, presrecna!Sada su u pripremi teglice razlicitih velicina za razne zacine, koje svakoj domacici trebaju, a koje ce ujedno i ovu lepotu krasiti. Ali, polako sa uzivanjem, malo County Paintinga, malo OSPa i bice ovo jedno veselo, sareno prolece. Pozdrav do sledeceg pisanja!

Devojacka sprema

Nekada davno, u ovakvim sanducima donosila se devojacka sprema. To je neko zaboravljeno, ali lepo i cini mi se, srecnije vreme.Tako zaboravljen, bio je i ovaj sanduk Zdravkove bake Desanke....kakvi cilimi, krpare, zavese, stoljnjaci su iz njega izasli. U zelji da ga sacuvam malo sam ga preuredila, osvezila, ukrasila. A saksija je nastala sama od sebe...listovi iz starog, prastarog kuvara,potopljeni u caj od cimeta...cepkanje, lepljenje, salvetica, bitumen.Na kraju price cipka, takodje potopljena u caj od cimeta i pretocena u ruzice, koje su bas, bas legle kao tacka , na ovu , za mene bajku.

Kao da je oduvek tu bila

Najzad sam uspela da nadjem mesto za masinu svoje bake u nasem dnevnom boravku.Kako ne bi bila sama i usamljena odradila sam joj drugaricu u vidu kovcezica.I kao da su oduvek bile tu i kao da su uvek bile zajedno!

Mali karirani

Svima nama u kupatilu nikad dosta fiokica, polica, civiluka...I meni je bio preko potreban jedan civiluk. A ono sto sam imala bio je jedan mali sreaaaasno ruzan beli civiluk. Ideja je bila obojiti ga u zeleno, malo ukrasiti i to je to. Ali, kako prva slika kaze, ni zelena boja njegovu ruznocu nije smanjila....znaci...obuci ga.Sasila sam mu malu bluzicu, torbice kao suknjicu, dodala malo trakica, cipkica ...i jedan cvet.I tananana dobila vrlo sarmantan mali karirani civiluk.Radi ravnoteze medju zvezdama na drugi zid legli su srcici sa dzepovima, i kao ukras, a i za snalice, gumice i svasta nesto sto nama zenama treba.Toliko od mene za danas. Do sledeceg posta pozdrav

Carobni svet

 Bio jednom jedan Carobni svet, najlepsi gift shop u Smederevu , jedna Marina vlasnica Carobnog sveta i moji radovi u njemu. Kako ovo nije bajka, tako nije ni bilo srecno i dugovecno, jer je Carobni svet zatvoren, Marina otisla, a meni su ostale slike i secanja. Pozdrav do sledeceg posta

Zica, zica....

Jos nesto u cemu sam uzivala nalazi se ovde.Radilo se vredno i puno i predstavljalo mi je veliko zadovoljstvo, sto ne mogu reci za svu ovu tehniku i tehnologiju ciji poznavalac, izgleda moram da budem,ako mislim da surfujem ovim svetom.Prebacih se na ovaj google plus i sada mi nikako ne stizu komentari na mail, vec preko gore pomenutog plusa. Lepo ih iscitam i kad zelim da kliknem na objavi....NEMAM GDE...tako da je kod mene opsija 0 komentara non stop u toku....ali, snaci cu se VALJDA...VEC...NEKAKO...Do mog snalazenja no coment i pozdrav.